Године 1985. када је почео да предаје физику у г. Караганда (Казахстан, СССР), Александар Коробов је дошао до заклјучка да је школска лекција у уобичајеном облику неефикасна. Већину времена ученику је досадно или је он заузет непривлачним активностима који не одговарају увек нјеговим способностима. Таква лекција захтева од наставника да се стално труди да одржи дисциплину и врши неизбежан притисак на ученике.
Александар је размишлјао, зашто не би понудио свим ученицима разреда да одмах по наставничкој прићи препричају лекцију ( а на почетку часа домаћи) на основу белешке или диаграма. Осим тога што оваква активност је идеална за развој говора, она има и многе друге предности:
Прво, метода је прилично компликована и тешка, али је доступна свима. Слаб ученик не може препричати лекцију како то може учинити добар ђјак, али ће сигурно моћи нешто да каже.
Друго, ова врста активности интересантна за ученике и нема напетости која присутна при индивидуалном одговору пред наставником и разредом, то јест откривају се менталне способности ученика.
И треће, препричаванје материјала, према психолозима, одговара високом степенју разумеванја, и информација из краткорочне меморије претвара у дугорочну.
Цели проблем је био како ученицима дати прилику истовремено, не сметајући један другому, препричати лекцију и не изгубити контролу над нјима?
За то у учионици на столовима за свакого ученика су инсталирали микрофон и слушалице које апсорбују звук. На столу наставника налазила се конзола кроз коју се наставник може повезати са било којим од микрофона и слушати одговор ученика помоћу слушалица.
Лекција је била структуирана на следећи начин: прво кратко 5-минутно понавлјанје теме претходне лекције кроз општу дискусију са разредом. Тада је Александар затражио од ученике да ставлјају слушалице и препричају у микрофон тему претходној лекцији, осланјајући се на кратки белешке или диаграме у својим свескама. То јест, Александар саслушао цео разред, али селективно, преко конзоле слушао је само неког, како би разумео шта су они научили и дао им оцени.
У учеоници било је мало радно зујенје, али ученике практично не сметали једно другом зато што су користили слушалице. Након завершетка испитиванја (обично 7-8 минута) Александар је одмах коментарисао одговоре оних које је саслушао.
Затим у року од 10-15 минута, Александр је ученицима објаснио нову тему и затражио од нјих током своје приче да направе белешке или нацртају дијаграме које че им послужити за препричаванје лекције. Након што је објаснио нову тему, Александар поново затражио од ученике да ставе слушалице и у року од 7-8 минуте говоре у микрофон онако како су то схватили. У преостало време, он је коментарисао овај нови одговор и давао им оцену.
(Истовременог усменог испитиванја ученика у учионици, школа № 52 Караганда, 1985)
Истовремено усмено испитиванје омогућило је деци да слободно говоре 15 минута на сваком часу и на тај начин изрећи, не ћутати, избегнути напетост. Пажнја деце била је концентрисана на предмету који су проучавали, и практично читаву лекцију ученик је био оптерећен интересантним, развојним активностима, а дисциплина се одржавала аутоматски без тежине.
Експеримент је такође показао да су ученици доволјно освојили нову лекцију без домаћег понавлјанја. То значи да деца имају више слободног времена. Поред тога, деца су почела болје размишлјати, користити појам одређеној науци. Ученик се навикао да ради не само због процене, већ и због задоволјаванја своих делатности.
Сопствено, по својој способности, фокусирано и без сталног прекида наставника, препричаванје ученика теме лекције и нјегово размишлјанје наглас знатно оснажују ученика и подстичу развој говора и интелекта, што има значајан образовни и психолошки ефекат. Овај експеримент добио је признанје не само међу ученицима, већ међу родителјима без изузетка.
(Истовременог усменог испитиванја ученика у учионици, Лицеј № 67 Иваново, Русија)
Компанија “SPEAK & LEARN” OU нуди бесплатне консултације и одржаванје бесплатне мастер класе у вашој школи по методи “истовременог усменог испитиванја ученика у учионици”. Ако одлучите да почнете да користите ову методу, компанија ће инсталирати неопходну опрему у једној или више учионици “клјуч у руке”, обучити наставнике да користе ову опрему и применјују методу, а гарантно одржаванје инсталиране опреме ће се вршити у року од једне године. Ваша школа ће стално добити ажуриране информације о поболјшанју методе и потребним контактима са другим школама које користе ову методу.